Које су карактеристике корозије за корозију и правила титанијума?

Питања корозије у титанијуму је облик корозије јединствено за пасивне метале. Као метални високо перформансе, титанијум показује одличну отпорност на корозију од нехрђајућег челика или легура алуминијума. Међутим, уз све већу употребу титанијума на високим температурама, концентрисана раствора хлорида, случајеви корозије корозије у титанијумској опреми су такође порасли. Обраћајући се овом питању постали су хитна брига за произвођаче опреме за титанијум.

 

Корозија од титанијског питца има следеће карактеристике и узорке:

Дугорочни експерименти за посматрање показали су да је корозија корозије у титанијуму мања вероватноћа да ће се догодити од корозије Цревице. Обично се кровозијска корозија креће појављује у облику битка на површини пукотина. Електрохемијске технике се могу користити за утврђивање корозије на корозији метала, што помаже у процени њихове осетљивости на корозију корозије. Када потенцијал корозије који се питтинг прелази, потенцијал пукнуте површинске оксидне филм, корозија која се одвија на оксидном филму. Следећи су уобичајени услови под којима се може догодити корозија која се одвија:

У хлоридним или бромидним решењима, осетљивост титанијума до корозије која се питтира повећава са растућом температуром. Утицај пХ на отпорност на титанијумима на корозију од корозије је релативно ситан. Експериментални подаци показују да је потенцијал руптура титанијума у ​​сулфатним или фосфатним решењима веома висок око 100В-који је високо отпоран на корозију од корозије. Супротно томе, потенцијал руптура титанијума у ​​хлоридним решењима је приближно 8-10., док је у бромидним или јодидним решењима, то може бити и 1В. То титанијум чини више склони да би се убацили у халиде решења.

Садржај високог гвожђа у титанијуму смањује свој отпор на корозију од корозије. Фаза титанијум-гвожђа (ТИ-ФЕ) често је сајт за кулеирање за корозију. На пример, у рутенијум-оксид-обложеним анодама које се користе у индустрији хлора-алкали, садржај гвожђа у титанијумској супстрат може довести до корозије који се заузврат оштећује рутенијум оксидни премаз.

Стање површинске обраде титанијума значајно утиче на њено понашање корозије. Титанијум који је подвргао вакуумско жарење или анодизујући показује највећи потенцијал корозије и најмање је склони корозији. Супротно томе, титанијум полиран са влажним брусним папиром је најосјетљивији на корозију. Поред тога, под идентичним условима преноса површине, 3. разред (ГР3) индустријски чисти титанијум има највећи корозијски потенцијал и најнижу осетљивост на корозију од корозије. Експериментални подаци сугерирају да је повећање садржаја кисеоника у титанијум-у може подићи свој потенцијал корозије, на тај начин повећавајући његову отпорност на корозију корозије.

Грубе површине титанијума или оне које су трљане од метала попут цинка, гвожђа, алуминијума, мангана и бакра више су склоније да се питтирају корозију. Супротно томе, одређене аније - као што су сулфат, нитрат, хромат, фосфат и карбонат - могу побољшати отпор титанијума на корозију од корозије.

Појава и напредовање корозије који питтинг обично следи три фазе: нуклеактивно, раст и подразумевање. Нулеација се дешава када титанијум-потенцијал прелази потенцијал руптуре свог оксидног филма. Временом, сплет корозије (рупе) почињу да се развијају након нуклеације. Међутим, пошто је укупна површина корозијске јаме није фиксна, тренутна мерења не могу послужити као директна квантитативна мера раста јама. Поправизација може да инхибира напредовање корозије за копирање. У неким случајевима, корозија која се биђа може остати у другој фази без напредовања у трећој фази, у којој тачки се тонта о томе престане развијати.